U okviru druge po redu Beogradske bezbjednosne konferencije, održane od 11. do 13. oktobra u glavnom gradu Srbije u organizaciji Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku, priređen je i panel „Borba za ljudska prava u Centralnoj i Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu“, sa akcentom na novinare, aktiviste za ljudska prava i zaštitare životne sredine koji se sve više suočavaju sa pokušajem autoritarnih režima, poput onih u Poljskoj i Mađarskoj kao i Srbiji i Hrvatskoj, da sa pritiscima poput SLAPP tužbi utišaju njihov kritički glas.

Roberta Taveri, koordinatorica programa u ARTICLE 19, koji se već 19 godina bave ovim tužbama, naglasila je da se u Evropi protiv SLAPP tužbi bore koalicijom koju čini više od sto organizacija. Istraživanje provedeno u deset 10 evropskih zemalja, u periodu od 2010. do 2020. godine, pokazalo je niz sličnosti u različitim državama, bez obzira jesu li sa zapada ili istoka Evrope.

- Trendovi su takvi da se tužbama služe moćni ljudi. Civilno društvo i novinarska udruženja prepoznala su problem i obratila se evropskim institucijama - rekla je Taveri, ističući primjer ubijene malteške novinarke Daphne Caruane Galizie koja je imala preko 40 tužbi.

Sa problemom SLAPP tužbi u Srbiji suočavaju se i u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, čiji predstavnik na konferenciji je bio direktor istraživanja u ovoj organizaciji Milan Filipović. Kazao je da SLAPP tužbe sve češće postaju dio posla YUCOM-a, s obzirom da su moćnici shvatili da su efektnije od fizičkih napada iza kojih bi došlo do reakcije javnosti.

- Na žalost, mnogi još uvek ne znaju šta su SLAPP tužbe. Čak i sudijama moramo to da objašnjavamo. Zato ih uticajni ljudi koriste kao strateški potez protiv onih koji im se suprostavljaju, bilo kao novinari ili aktivisti - napominje Filipović.

Ističe da ih najčešće koriste privatne tvrtke povezane sa vlašću ili vladini službenici, kao i da - uz podršku udruženja - novinari i aktivisti na kraju uglavnom dobijaju te slučajeve ali, naglašava, to ipak utiče na njihov rad u smislu cenzure, što je veliki problem, baš kao i utrošeno vrijeme, napor i novac.

Autocenzuru je kao problem navela i Roberta Taveri navodeći da je ona jedan od prvih efekata tužbi.

- Urednici mnogim novinarima suočenim sa tužbama pristupaju opreznije pa više nije novinar taj koji će odrediti da li će da se pokrije neka tema ili ne. Treba ohrabriti one koje se cenzurira i stvoriti mrežu solidarnosti sa novinarima i aktivistima – tvrdi. Napominje da poseban problem imaju freelanceri koji nemaju nikoga iza sebe zbog čega im tužbe pričinjavaju financijski problem.

Cijeli tekst možete pročitati na portalnovosti.com.